If birds and fish go across borders, than why do the decisions for the trans border park Prespa are still made separately in the three countries?

The Agreement on the Protection and Sustainable Development of the Prespa Park Area was signed on 2nd January 2010 by the three countries which share the Prespa lake and the European committee. After three years, the contract has not yet been ratified by the Greek government and that is why the trans border institutions of the Agreement have not started functioning yet. Prespa has several problems, not only the incomplete Contract. MES, PPNEA and SPP – non-governmental ecological organizations coming from the three countries which share the Prespa Lake have formed trans border network of NGOs, aiming at greater activity of civil societies in the international collaboration which will repair the faults in the environment conservation caused by the inactivity of the three countries.

2nd February is an important day for Prespa. Not only that it is the World Wetlands Day, that is, it is a special day for the Ramsar “water habitats with international significance”, an example of which is Prespa, but also on this day, the prime ministers of the three countries created the Prespa Park, which is the first trans border park in the Balkans.  On this same day in 2010, the Agreement was signed by the Ministers for environment and the EU commissar for environment. This means that the three countries and the EU decided on the manners of protecting and managing the park, as well as implementing sustainable development.  The decisions for permanent mechanisms for trans border collaboration of this agreement were internationally supported and the three countries were congratulated on the choice of modern managing methods. These mechanisms are ambitious when it comes to the region, and the agreement is greatly inventive, having in mind the dynamics of the Balkans.

After the long and bureaucratic procedure in the last three years, the Agreement has been ratified by all the signers except the Greek government. Greece is the last country which has to complete the process and to fulfill its obligation from 2010, with the help of which the manner of protection of Prespa is going to be revolutionized. Without the complete ratification of the Agreement, the trans border institutions which are going to monitor and coordinate the protection measurements for the Park are not going to be able to start working. At the same time, affected public and private groups from the three countries separately continue to implement protection, monitoring and management of the important trans border habitats, to collaborate with their neighbors, but without a wider plan which encompasses the whole water basin. The water, the forests and the animals go beyond the limit, but Prespa is left in a paradoxical situation in which the efforts for a complete management are suffering because of the frustrations caused exactly by the borders.

That is why the non-governmental ecological organizations which are active in this region have decided to take the initiative again. MES, PPNEA and SPP have joined their forces in a permanent Network of non-governmental ecological societies for the Prespa park in order to work in the spirit of the Agreement: they ease the exchange of data among the countries; lobby for a better management of the environment; provide technical aid for the countries and work together on field when it comes to monitoring and exploring the treasure of species and habitats in the Prespa Park.

By working together with several national parks and municipalities from the region, they will aspire to conservation of the environment in Prespa by introducing the locals to nature’s example which is to be followed when decisions are made, decisions which go beyond the lines drawn on the map.

Note form the editor:

  1. The Prespa basin is located in the south part of the Balkans and is divided among three states. It comprises two lakes, the Big and the Small Prespa Lake, which are located at an elevation of 853 m, even though many of the surrounding mountain peaks are higher than 2000m.
  2. The Prespa Park is formed in 2000, with the mutual Declaration of the Prime ministers of the three countries. The park is aiming at protecting the ecological values of the region by mutual collaboration among the three countries and promoting economical prosperity for the locals from the three countries. The trans border Prespa park is the first trans border protected area in the Balkans. The Agreement on the Protection and Sustainable Development of the Prespa Park Area was signed by the three countries and the EU Commissar for Environment. This contract provides trans border institutions which will operate with and regulate the park, the Committee for managing the Prespa Park (which will monitor and coordinate the activities which will be implemented according to the Contract), the Secretariat (technical and administrative body) and the Water Management Working Group (comprised of competent bodies coming from the three countries  which will give recommendations for an integrated management of the river confluence according to EU Water Framework Directive).
  3. The network of non-governmental organizations consists of: MES (Macedonian Ecological Society) with its headquarters in Skopje, SPP (Society for Protection of Prespa) with its headquarters in Agios Germanos and PPNEA (Protection and Preservation of Natural Environment in Albania) with its headquarters in Tirana.

Преспа Парк 2000-2013: време за нови иницијативи

Ако птиците и рибите преминуваат граници, тогаш зошто одлуките за прекуграничниот парк Преспа сеуште се донесуваат одделно од трите држави?

Меѓународниот договор за Паркот Преспа беше потпишан на 2 февруари 2010 година од страна на трите земји кои го делат Преспанското Езеро и Европската комисија. Поминати се три години а Договорот сè уште не е ратификуван од страна на грчката влада, затоа прекуграничните институции од Договорот сè уште не функционираат. Преспа ја мачат повеќе проблеми, не само нецелосниот Договор. МЕД, PPNEA и SPP – еколошки невладини организации во трите земји кои го делат Преспанското Езеро – формираа прекугранична мрежа на невладини организации, со цел да се обезбеди поголема активност на граѓанските здруженија во прекуграничната соработка преку која ќе се пополнат пропустите во заштитата на животната средина оставени од неактивноста на трите држави.

Втори февруари е важен ден за Преспа. Не само што на тој ден се одбележува Светскиот ден на водни станишта, односно е посебен ден за Рамсарските „водни живеалишта од меѓународно значење“ како што е Преспа, туку на 2 февруари 2000 година, Премиерите на трите држави го создадоа Паркот Преспа – првиот прекуграничен парк на Балканот. На истиот ден во 2010 година, беше потпишан Меѓународен Договор од страна на Министрите за животна средина и Комесарот за животна средина на ЕУ, со што трите држави и ЕУ ги договорија начините на заштита и управување на паркот, како и воспоставување на одржлив развој. Одлуките на договорот за постојани механизми за прекугранична соработка, беа меѓународно поздравени и на трите држави им беше честитано за одбирањето на современи методи за управување. Овие механизми се амбициозни кога зборуваме за регионот, но договорот е особено инвентивен ако се земе предвид динамиката на Балканот.

По долга и бирократска процедура во последниве три години, Договорот беше ратификуван од сите потписници освен од грчката влада. Грција е последната држава која треба да го заврши процесот и да ја исполни својата обврска од 2010 година, со која ќе се револуционизира начинот на заштита на Преспа. Без целосна ратификација на Договорот, прекуграничните институции кои ќе ги надгледуваат и координираат мерките за заштита во Паркот, не можат да почнат со работа. Истовремено, јавни и приватни засегнати страни во трите држави одделно, продолжуваат да спроведуваат заштита, мониторинг и управување со значајните  прекугранични живеалишта, истовремено соработувааат со нивите соседи, но без поширок план кој го покрива целиот воден басен. Водата, шумите и животите ги надминуваат границите, но Преспа останува во парадоксална ситуација во која напорите за сеопфатно управување страдаат заради фрустрациите предизвикани токму од границите.

Затоа, еколошките невладини организации кои се активни во овој регион, решија повторно да ја превземаат иницијативата. МЕД, PPNEA и SPP ги здружија силите во постојана Мрежа на еколошки невладини организации за Паркот Преспа, за да работат во духот на Меѓународниот договор: олеснувајќи ја размената на информации помеѓу земјите; лобирајќи за подобро управување со животната средина; обезбедувајќи техничка помош на државите, како и заедничко делување на терен во однос на мониторинг и истражување богатството видови и живеалишта во Паркот Преспа.Работејќи заедно со повеќе национални паркови и општини од регионот, тие ќе се стремат да придонесат кон зачувувањето на животната средина во Преспа преку запознавање на луѓето со примерот на природата кој треба да се следи кога се донесуваат одлуки кои ги надминуваат линиите повлечени на карта.

За повеќе информации:

Светлана Пејовиќ, Лице за контакт од МЕД

(e: arsovska@mes.org.mk, +389-2242773)

Marianna Vlassi, SPP Communications Officer

(e: m.vlassi@wwf.gr, +30-210-3314893)

Silva Huda, PPNEA Communications Officer

(e: s.huda@ppnea.org, +355-2256257)

Забелешка од уредникот

1. Преспанскиот басен се наоѓа на југот на Балканот и го делат три држави. Составен е од две езера, Големо и Мало Преспанско Езеро, кои се наоѓаат на надморска височина од околу 853 м, иако многу од околните планински врвови се повисоки од 2000 м.

2. Паркот Преспа е формиран во 2000 година, со заедничка Декларација на Премиерите на трите држави. Паркот има цел да ги заштити еколошките вредности на областа преку соработка помеѓу трите држави и да промовира економски просперитет за локалното население од трите држави. Прекуграничниот Парк Преспа е првото прекуграничо заштитено подрачје на Балканот. „Меѓународниот договор за заштита и одржлив развој на Паркот Преспа“ беше потпишан од страна на трите држави и Комесарот за животна средина на ЕУ. Тој обезбедува прекугранични институции кои ќе управуваат и ќе го регулираат паркот, клучни органи ќе бидат Комитетот за управување со Парк Преспа (кој ќе надгледува и координира активности кои ќе се имплементираат според Договорот); Секретаријатот (техничко и административно тело); и Работна група за управување со водите (составена од компетентни тела од трите држави кои ќе даваат препораки за интегрирано управување со речниот слив според Рамковната директива за води на ЕУ).

3. Мрежата на еколошки невладини организации се состои од: МЕД (Македонско еколошко друштво) со седиште во Скопје; SPP (Здружение за заштита на Преспа) со седиште во Агиос Германос, Преспа и PPNEA (Заштита и зачувување на природната средина на Албанија) со седиште во Тирана.

Start typing and press Enter to search